NOVI ZAKON ĆE ONEMOGUĆITI DOBIJANJE BORAVKA U NEMAČKOJ ZAOBILAZNIM PUTEM

LAŽNI OČEVI NA TAPETU

Advokat Zoran Barać

Nemačke vlasti upravo pokušavaju da izađu na kraj sa onim što oni nazivaju lažnim očinstvom, odnosno sumnjama da neke strankinje posežu za jednom od poslednjih mogućnosti da ostanu u ovoj zemlji. U pripremi je zakon koji bi trebalo da raščisti ovu situaciju.
Evo i primera na kome advokat iz Berlina Zoran Barać objašnjava sa stručne strane gde nemačke vlasti nalaze uporišta za svoju sadašnju nameru da zakonskim sredstvima zaustave buduće obmane. Reč je o konkretnom slučaju jedne državljanke BiH kojoj su vlasti 2002. pismeno naložile da dobrovoljno napusti zemlju ili će je proterati. Ona je u Nemačkoj živela sa duldungom još od 1991.
Umesto karte u jednom pravcu, ona se potom pojavila sa dokumentom kojim je dokazivala da je otac njenog deteta Nemac, koji je u međuvremenu priznao očinstvo. Ured za strance je prvo odbio da prihvati ovu potvrdu i podneo krivičnu prijavu zbog prevare, smatrajući da je reč o lažnom očinstvu i da je ova žena uticala na tog čoveka da prizna očinstvo kako bi ona stekla dozvolu boravka na nezakonit način. Međutim, istražni postupak je ubrzo obustavljen i dete je dobilo nemačko državljanstvo, a majka dozvolu boravka na tri godine, s mogućnošću da posle toga dobije i pravo na trajni boravak.

Potom su iz Ureda za strance osporili boravišnu dozvolu i zatražili da se ona i navodni otac podvrgnu medicinskim testovima kojima se utvrđuje očinstvo. Državljanka BiH je ovo odbila, a posledica tog čina je bilo ukidanje njene boravišne dozvole, na šta je ona podnela tužbu nemačkom sudu i taj proces je još u toku.
Sada je pred poslanike Bundestaga stigao na razmatranje predlog zakona kojim bi ova oblast bila detaljnije i sigurno mnogo strože regulisana.
- Reformom zakona o pravima deteta iz 1998. zakonodavac je radi zaštite porodice i naročito dece ograničio krug mogućih osporavatelja očinstva, pa se ono od tada priznaje ličnom, overenom izjavom muškarca, uz koju je neophodna saglasnost majke i, ukoliko ona nema starateljstvo, saglasnost deteta - kaže za 'Vesti' advokat Barać.
Po njegovim rečima, Ured za strance još nema zakonsko pravo da osporava priznanje očinstva, bez obzira na sumnje koje mogu da postoje. Pošto se, međutim, pretpostavlja su mnoga priznavanja očinstva bila lažna, nacrtom novog zakona ponovo se uvodi mogućnost osporavanja očinstva od strane države, jednostrano, za strane i binacionalne porodice. Svaka pokrajina bi u svom delokrugu odredila jednu državnu službu koja bi imala pravo da osporava priznavanje očinstva ako bi postojala sumnja da je očinstvo lažno priznato, tj. u cilju sticanja dozvole boravka ili državljanstva.

Rok za osporavanje očinstva neće biti neograničen. Državna služba će generalno moći da ospori očinstvo u roku od jedne godine od časa kad posumnja u neko priznavanje. Osporavanje više neće biti moguće po isteku pet godina od priznavanja očinstva za decu rođenu u Nemačkoj ili isto toliko vremena od ulaska deteta u zemlju. Nakon uspešnog osporavanja sudskim procesom, očinstvo bi bilo poništeno, a time i sve privilegije proizašle iz njega. Ovaj zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

S. JANKOVIĆ