|
Pravo na radnu dozvolu
Ukratko će ovde biti predstavljeno pravo na radnu dozvolu sa informacijama koje se prevashodno odnose na lica koja se već nalaze u SR Nemačkoj i poseduju važeću dozvolu boravka.
Pravo na radnu dozvolu regulisano je u Socijalnom zakoniku III ('Sozialgesetzbuch III [SGB III]') §§ 284 I 288 i Uredbi o radnoj dozvoli ('Arbeitsgenehmigungsverordnung [ArGV]').
Na osnovu § 284 Abs. 1 SGB III je svaki strani radnik u SR Nemačkoj obavezan da ima radnu dozvolu. Izuzeci postoje npr. za gradjane EU-država članica i njihove bračne partnere i strance koji imaju 'Niederlassungserlaubnis'.
Raniji dvostruki postupak davanja dozvole boravka odvojene od dozvole za rad zamenjen je jednim postupkom sa integrisanim postupkom saglasnosti Uprave za rad. Arbeitsgenehmigung (dozvola za rad) daje Ured za strance u jednom aktu zajedno sa Aufenthaltserlaubnis-om ukoliko Uprava za rad interno da svoju saglasnost (one-stop-government).
Uredba o sprečavanju prizivanja nekvalifikovanih i niskokvalifikovanih radnika (Anwerbestoppausnahmeverordnung) ostaje na snazi. Zaustavljanje prizivanja kvalifikovanih ostaje takođe na snazi uz izuzetke: Dozvola za rad izdaje se u opravdanim slučajevima, ako postoji javni interes za zapošljavanjem.
Vrste radnih dozvola
'Arbeitsberechtigung' (§ 286 SGB III und § 2 ArGV)
Ukoliko su ispunjeni uslovi za 'Arbeitsberechtigung', radnik ima pravo na rad. Ova dozvola izdaje se po pravilu bez ograničenja na odredjene oblasti i vremenski neograničeno. Od ovoga medjutim postoje izuzeci.
'Arbeitserlaubnis' (§ 285 SGB III und § 1 ArGV) se izdaje za odredjenu delatnost kod odredjenog poslodavca za najduže tri godine. I od ovoga ima izuzetaka.
Vaš pravni savetnik: Rechtsanwalt Zoran Barać
|
