|
Prema ranijem pravu stranaca u Saveznoj Republici Nemačkoj postojale su različite vrste boravka zavisno od svrhe boravka kao i drugih uslova. Opšti pojam za dozvolu boravka glasi: „Aufenthaltsgenehmigung“. Ovim pojmom su obuhvatane sve vrste dozvoljenog boravka. Posebne vrste dozvoljenog boravka bile su sledeće:
Aufenthaltserlaubnis (§ 15 ff. AuslG)
„Aufenthaltserlaubnis“ je zakonom bio predviđen kao uobičajeni i najčešći oblik dozvole boravka. „Aufenthaltserlaubnis“ se davao najpre ograničeno na jednu do tri godine a kasnije, po ispunjavanju određenih uslova neograničeno (§§ 24, 26 AuslG). Ova vrsta boravka u načelu nije vezana za svrhu boravka, ali može biti i najčešce jeste ograničena u pogledu prava na rad na osnovu Uredbe o radnom boravku (Arbeitsaufenthaltseverordnung – AAV).
EG-Aufenthaltserlaubnis (posebno regulisan u Aufenthaltsgesetz/EWG)
„Aufenthaltsgesetz/EWG“ primenjuje se na građane Evropske Unije. Norme ovog zakona povoljnije su za strance od normi Zakona o strancima. Na osnovu ovog zakona građani Evropske Unije dobijaju “EG-Aufenthaltserlaubnis” ako se bave nekom delatnošću (to može biti i samostalna delatnost). “EG-Aufenthaltserlaubnis” izdaje se kao posebna legitimacija za razliku od drugih stranaca kojima se “Aufenthaltserlaubnis” upisuje u pasoš njihove zemlje. Za ove strance ne važi opšta obustava prizivanja radnika („der generelle Anwerbestopp für Arbeitnehmer“), kao za ostale zemlje van EU. Prilikom produžavanja ove dozvole boravka, pod uslovom da zaposlenost i dalje traje, daje se neograničena “EG-Aufenthaltserlaubnis” (ponovo kao posebna legitimacija). I bračni partneri EU-stranaca, bez obzira koje su nacionalnosti, dobijaju “EG-Aufenthaltserlaubnis”. Lica koja se ne bave određenom delatnošću, a kojima su sredstva za život obezbeđena, mogu takođe dobiti “EG-Aufenthaltserlaubnis” na osnovu Uredbe EU o slobodi kretanja (Freizügigkeitsverordnung).
Aufenthaltsberechtigung (§ 27 AuslG)
„Aufenthaltsberechtigung“ predstavljao je najpovoljniji oblik dozvole boravka, vremenski neograničen i davao je strancu najveća prava.
Aufenthaltsbewilligung (§ 28 AuslG)
„Aufenthaltsbewilligung“ se davao za posebnu svrhu boravka, npr. radi studija, za doktorante/stipendijate i sl. radi obrazovanja i doškolovanja, za radnike po ugovoru o delu, za sezonsku radnu snagu i u drugim slučajevima, a po pravilu je vremenski ograničen i nije omogućavao sticanje trajnog boravka.
Aufenthaltsbefugnis (§ 30 ff. AuslG)
“Aufenthaltsbefugnis“ je bila dozvola boravka iz humanitarnih razloga, a sticana je ako nisu ispunjeni uslovi za neku drugu vrstu dozvole boravka, ali i pored postojeće obaveze napuštanja zemlje okončanje boravka nije moguće jer postoje smetnje za proterivanje. U slučaju da smetnje za proterivanje u međuvremenu otpadnu produženje ove dozvole boravka mora biti odbijeno.U više navrata donete su tzv. Uredbe o teškim slučejevima („Härtefallerlass“), koje regulišu uslove za sticanje ove vrste dozvole boravka za grupe lica iz određenih zemalja koja su obavezna da napuste SR Nemačku. Ovi uslovi vezani su najčešće za određeno vreme ulaska u zemlju, nekažnjavanje i samostalno pokrivanje troškova života (bez korišćenja socijalne pomoći). Posle osam godina posedovanja 'Aufenthaltsbefugnis'-a (pri čemu se pod određenim uslovima vreme u kome je trajao postupak za azil ili je posedovan „Duldung“ može biti uračunato) može se, uz ispunjavanje odredenih pretpostavki, steći neograničen 'Aufenthaltserlaubnis' (§ 35 AuslG).
U praksi postupak oko davanja „Aufenthaltsbefugnis“-a spadao je u najkoplikovanije i najneujendačenije.
Vaš pravni savetnik: Rechtsanwalt Zoran Barac
|
